Bookmark and Share

KASTRACIJA KUĆNIH LJUBIMACA

Kastracija je operacija koja nam pomaže u očuvanju zdravlja kućnih ljubimaca, kao i kontrolu razmnožavanja životinja koje nisu predviđene za selektivan odgoj.

Što je kastracija, odnosno sterilizacija?
Kastracija je operativno uklanjanje dela polnih organa životinja. Kod ženki se uklanjaju materica i jajnici, odnosno kod nekih vrsta samo jajnici, dok se kod mužjaka uklanjaju testisi.
Vlasnici često koriste izraz «sterilizacija», ali taj naziv je tehnički netačan, jer sterilizacija znači da životinja ima polne organe, ali oni nisu u funkciji.Kod nas se ipak odomacilo da se za muzjake kaze kastracija a za zenke sterilizacija.
Danas je kastracija rutinski operativni zahvat koji se sprovodi ambulantno, traje kratko, nosi minimalan rizik, pa je oporavak vrlo brz.

Kastracija ženke: ovariotomija i ovariohisterektomija, u čemu je razlika?
Izraz ovariotomija odnosi se na zahvat u kome se uklanjaju samo jajnici, dok je ovariohisterektomija zahvat u kome se uklanjaju jajnici i materica.
Kod ženki tvorova najčešće se provodi ovariotomija, dok se kod kuja i macakasprovodi ovariohisterektomija.
Prednosti ovariotomije su što zahvat kraće traje i oporavak je brži, ali, prednosti ovariohisterektomije su što eliminisemo rizik od kasnijih bolesti kao što su karcinomi materice, piometre, smanjuje se mogućnost oboljevanja od tumora mlečnih žlezdi…
U današnje vreme, većinom se napustila praksa sprovođenja ovariotomije kod kuja i macaka, iz razloga što se kod zivotinja kojima su uklonjeni samo jajnici i dalje mogu da jave druge bolesti vezane uz reproduktivne organe, pa se vrši samo ovariohisterektomija.

Razlozi ZA kastraciju:
1)zdravstveni:
-prosečan životni vek kastrirane životinje je 2-3 godine duži nego kod nekastrirane životinje.
-Kastracijom životinje značajno se redukuje pojava tumora mlečnih žlezdi, odnosno u slučaju rane kastracije (prije 6 meseci života), mogućnost pojave tumora mlečne žlezde iznosi manje od 0,05%.
-Ovariohisterektomijom, odnosno uklanjanjem jajnika i materice, sprečavamo nastanak piometre, vrlo teške bolesti koja se kod kuja pretežno javlja u starijem uzrastu (mada zna da se javi i kod vrlo mladih ili vrlo starih kuja). Lečenje piometre je vrlo skupo i dugotrajno i najčešće završava hitnom operacijom čiji ishod nije uvek pozitivan. Čak i nakon operacije, kod životinja koje su obolele od piometre mogu da se jave problemi sa jetrom, bubrezima i drugim organima kao posledica dugotrajne gnojne upale u organizmu, ali i jakih lijekova koji se koriste za lečenje. JEDINA DELOTVORNA METODA SPREČAVANJA PIOMETRE JE KASTRACIJA!
-kastriranjem mužjaka sprečavamo razne tumore i ostale bolesti prostate.
-kastracije je OBAVEZNA zaKRIPTORHIDE, jer je testis zaostao za njega u anatomski nepravilnom položaju pa je zbog toga izložen stalnoj iritaciji, koja često dovede do prelaska u tumore ili karcinome. Takođe može doći do torzije testisa što je za životinju izuzetno bolno.
Jednostranim kriptorhidima se uklanja i pravilno spušteni testis, kako bi se sprečilo parenje, jer je kriptorhizam nasledan.
-obavezno treba kastrirati FELV/FIV Pozitivnemacke, kako bi se sprečilo širenje bolesti među mačjom populacijom. Takođe, rana kastracija muških mačaka smanjuje mogućnost oboljevanja of FIV (Feline Immunodeficiency Virus), s obzirom da je primarni način zaraze ugriz bolesne mačke, a kastrirani mačori se po pravilu ne upustaju u borbu.
2) Promene u ponašanju:
- kastrirani ljubimac postaje privrženiji vlasniku i ima manje sklonosti bežanja od kuće, borbe sa drugim životinjama, skakanja po nozi i sl.
-te su promene posebno vidljive kod muških mačaka, koje prestanu biti agresivne prema vlasniku, prestanu obeležavati teritoriju posebno neugodnim mirisom urina, prestanu odlaziti od kuće u vreme parenja i vraćati se nakon nekoliko nedelja, mršavi i izranjavani. Takođe, smanjuje se mogućnost stradanja u saobracaju, jer se ne udaljavaju previše od kuće. Ali, i dalje ostaju vrhunski lovci, bez obzira na kastraciju.
3) Kontrola razmnožavanja
Kastracija mužjaka i ženki je jedini 100% siguran način kontrole razmnožavanja životinja koji sprečava stvaranje novih generacija neželjenih životinja koje završe lutajući po ulici, i uglavnom uginjavaju od gladi, žeđi i bolesti ili stradaju pod tockovima automobila. Manji broj njih biva ulovljen i eutaniziran u veterinarsko-higijenskim servisima ili budu do kraja života osuđeni na male boksove u azilima gde zbog velikog broja životinja i nedostatka novca i ljudstva često budu bez minimalnih uslova za život.

Dezinformacije:
Nažalost, puno vlasnika odustaje od kastracije, ili nepotrebno produžuje period pre kastracije, jer su čuli razne zablude i dezinformacije, kao što su:
1) Životinje moraju imati barem jedno leglo pre kastracije, jer je to zdravo za njih.
Ne, ne moraju imati niti jedno leglo. Štaviše, ukoliko je ženka kastrirana pre prvog teranja, mogućnost dobijanja tumora na mlečnim zlezdama svedena je skoro na 0,5 %. Kuja neće postati ništa inteligentnija niti privrženija zato što je imala leglo. Sa samo jednim leglom povećava se broj pasa, koje je ionako teško udomiti, pa štenci najčešće završavaju bačeni u šume, ubijeni ili u azilu. Za samu kuju je svejedno da li je imala ili ne leglo. Štaviše, odgovoran vlasnik neće dopustiti da kuja ima leglo, nego će je kastrirati pre ili barem kontrolisati njeno kretanje, kako se ne bi uparila.
2) Kastrirane životinje su debele.
Isto tako zabluda. Životinja se ne deblja zato što je kastrirana, nego iz razloga što unos energije premašuje potrošnju energije. Dakle, zato jer jede previše ili se kreće premalo. Naucno je dokazano da posle kastracije energetska potreba organizma pada za 15-30 %. Dakle, odmah nakon kastracije, životinju bi trebalo staviti na kalorijski laganu hranu tzv. light formule, ili smanjiti unos hrane. Životinje čiji su se vlasnici pridržavali uputstava nisu dobile na težini.
3) Kastrirane životinje su lenje
Još jedna zabluda… Da li znate da su gotovo svi psi-spasioci kastrirani? A za njih se nikako ne može reći da su lenji… Želja životinje za kretanjem ili igranje isto tako zavisi od vlasnika i njihovoj interakciji, kao i od karaktera same životinje.
4) Kastrirani psi ne mogu biti čuvari
Kastrirani psi su isto tako dobri čuvari kao i nekastrirani. Pas čuva teritoriju jer ga smatra «svojom», a ne zbog polnih hormona.
5) Nehumano je kastrirati, odnosno to je neprirodno i nije fer prema životinji
Netačno. Nehumano je ne kastrirati životinju. Životinja više pati kada ima hormone, a ne može reagovati na način na koji joj nagon govori. Npr. Patnjom bi se moglo nazvati ono što prolazi nekastrirani mužjak dok se u susedstvu kuje «teraju», kojem nagoni govore da se mora upariti sa kujom, a on ne može do kuje jer je zatvoren u boksu, nego što bi se moglo reći da pati npr. kastrirani mužjak koji nema takvih problema. Isto tako, više pati kuja koja mora da prodjekroz graviditet, porod i brigu o mladuncima, da bi joj ti mladunci nakon nekog vremena bili oduzeti, nego kuja koja je sterilisana. Isto tako, više pati kuja koja se «tera» a vlasnik pokušava da otera čopor mužjaka koji pokušavaju skočiti na nju, nego sterilisana kuja koja živi u mirnom saživotu sa psećim "komsijama".

Moguće komplikacije posle kastracije:
Komplikacije posle kastracije su vrlo retke i javljaju se u otprilike 2-4 % slučajeva, i to po pravilu zbog ne pridržavanja uputstava datih vlasnicima. Najčešće komplikacije su:


1. Pucanje unutrasnjih šavova – ponekad se događa kod kuja, po pravilu zbog vlasnikovog nepridržavanja uputstva, kada je životinji dopušteno da skače. Prvih nekoliko dana, životinji treba onemogućiti skakanje. Ukoliko se radi o izrazito hiperaktivnoj životinji koju vlasnik ne može kontrolisati, u dogovoru sa veterinarom, prvih nekoliko dana se može davati lagani sedativ.
2.Lizanje ili čupanje šavova – 4.-5. dan posle sterilizacije, kada rana počne da zarasta, životinje znaju da lizu ranu jer ih svrbi. Ukoliko vlasnik ne može kontrolisati životinju, treba da joj se staviti «elizabetanska kragna». Ona životinji ne smeta, sa njom može da jede i pije, jedino joj je onemogućava lizanje rane.
3. Inkontinencija: javlja se u 1-4% sterilisiranih kuja, najčešće preko 25 kg težine. Taj problem se brzo i dobro rešava lekovima.

Kastracija je rutinski zahvat koji zahteva minimalnu hospitalizaciju,oporavak je brz, pa se ljubimac već drugi dan vraća normalnom životu. Kastracija je JEDINI način prevencije bolesti kao što su piometra, povećanje prostate i određene vrste tumora. Dakle, kastracija nije mučenje životinje, nego obaveza svakog odgovornog vlasnika koji voli svoju životinju i želi da njegov ljubimac živi duže i zdravije. Takođe, ona je obaveza svakog ljubitelja životinje koji ne želi da potomci njegovog ljubimca lutaju ulicama, bivaju zlostavljani ili napušteni.

veterinar, pet shop, kućnji ljubimac, kuče, pas, mače, mačka, veterinarska ordinacija, cvijićeva, palilula, veterinari, ljubimci, čipovanje, beograd, palilula, lečenje, veterinarska ambulanta, dijagnostika i terapija, hiruske intervencije, porodiljstvo, stomatoloske intervencije, internisticka dijagnostika, dermatologija, laboratorija, vakcinacija i obelezavanje, preventiva, nega rast i razvoj, medicinska hrana, veterinarski preparati, kucne posete, dezurni veterinar, interna medicina, hirurhija, stomatologija, dermatologija, laboratorija, kućne posete, entropium, kastracija, kriptorhizam, piometra